Eloksiranje
Eloksiranje ili elektrolitsko oksidiranje je postupak kojim se s pomoću električne struje na predmetima od aluminijuma i od njegovih legura proizvodi sloj aluminijum oksida, koji ih može štititi od korozije i habanja; može služiti kao električni ili toplotni izolator, ili kao podloga za zaštitne premaze boja, lakova.
Taj se sloj oksida može bojiti organskim bojilima, tako da služi i kao ukras. Postoji velik broj modifikacija toga postupka, ali se svi osnivaju na tome da se u jednoj elektrolitskoj kadi aluminijski predmet učini anodom, pa se oksidira elektrolitski razvijenim kiseonikom.
Eloksiranje se zasniva na elektrokemijskoj metodi anodične oksidacije. U tom postupku aluminij se presvlači jednim tankim slojem oksida (debljine oko 1 mikrometar ili 1 μm) čime se štiti od dalje oksidacije. Međutim ta debljina sloja nije dovoljno debela i dekorativno nije prihvatljiva, pa se aluminijski profil podvrgava obradi fazne oksidacije u kojem se debljina zaštitnog sloja povećava na 12 do 30 mikrometara. Ovaj postupak se obavlja na posebnim postrojenjima u kojima su postavljene kade dubine i do 2,5 m. Kade su napunjene hemikalijama koje redosledom učestvuju u postupku eloksiranja.
Između svake kade nalazi se voda za ispiranje. Postupak eloksiranja se sastoji od:
- mehanička priprema četkanjem profila, uređaji sa kružnim četkama od tankih žica od nerđajućeg čelika.
- odmašćivanje u deterčentima na temperaturi od 65 do 75 °C u trajanju od 10 minuta;
- odmašćivanje u mineralnoj sodi (natrijum hidroksid) na temperaturi od 40 do 60 °C u trajanju od 5 minuta;
- neutralizacija u nitratnoj kiselini;
- anodizacija u sumpornoj kiselini na temperaturi od 18 °C u trajanju od 50 minuta;
- bojanje u tečnosti za dobijanje nijanse eloksaže – ovaj postupak se preskače ukoliko se traži boja eloksiranja u prirodnoj boji aluminija;
- zatvaranje pora ili silitiranje(hladno i toplo), oko 3 minute.
Četkanjem se odstranjuju prirodni oksidi, odmašćivanjem i nagrizanjem otvaraju se pore, a anodizacijom se stvara tanki sloj aluminijeva oksida po konfiguraciji pora. Ukoliko je potrebno bojanje ono se vrši taloženjem nekog metala u dno pore. Završni korak je silitiranje kojom se pore potpuno zatvaraju.